Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kreditni rizik". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: BANKARSKO POSLOVANJE

KREDITNI RIZIK

Beograd, novembar, 2008. godina.

 

S obzirom da se odobreni kredit od strane banke automatski pretvara u raspoloživi depozit bančinog komitenta (korisnika kredita), emisiona aktivnost banke se smatra kratkoročnim pasivnim bankarskim poslom. Teorijski se postavlja pitanje da li se o emisiji novca može govoriti kao o mobilizatorskom poslu. Potvrdan odgovor se može bazirati na činjenici da centralna banka ima sposobnost, moglo bi se reći i privilegiju, da sama sebi stvara novčana sredstva iz kojih daje kredit.

Rezime: banke, krediti, rizik.

UVOD

Paul Getty, nekada najbogatiji čovek na svetu, rekao je: 'Ako dugujete banci 100 $, to je vaš problem. Ako dugujete banci 100 miliona $, to je problem banke." Sigurno je da je odobravanje zajmova poslovnim kompanijama, vladama država, i pojedincima jedna od najvažnijih usluga koje banke i njihovi najsličniji konkurenti pružaju javnosti, ali takođe i jedna od najrizičnijih usluga.

Medutim, rizično ili ne, osnovni razlog zbog kojeg banke i njihovi konkurenti dobijaju od država i vlada dozvole za osnivanje jeste njihova funkcij a odobravanja zajmova svojim klijentima." Od banaka, štedionica i drugih ovlašćenih zajmodavaca očekuje se da pomažu svojim lokalnim zajednicama u smislu obezbeđivanja odgovarajuće količine kredita za sve legitimne poslovne aktivnosti, kao i za potrebe potrošača, uz realnu cenu ovih kredita u skladu sa tržišnim kamatnim stopama koje određuje konkurencija.

U početku, banke su na osnovu položenih depozita, deponentima izdavale čekove koji su omogućavali plaćanje bez gotovog novca.Razvijanjem bezgotovinskog platnog prometa, depoziti su se sve ređe dizali i banka ih je tada počela koristiti i za odobravanje kredita.Sve do početka XX veka, ekonomska teorija je kredit tumačila kao pozajmicu stvarno ušteđenog novca i ulogu banaka svodila na posrednika između onih koji imaju Slobodan novae, te ga deponuju kod banke, i onih kojima je potreba, te im ga banka pozajmljuje u vidu kredita.

Tridesetih godina XX veka, teorijski je obrađen bankarski mehanizam stvaranja depozita, koji omogućava kreditnu aktivnost veću nego što su stvarni (fiducijarni) depoziti. U uslovima papirne valute, neograničene mogućnosti banaka da multiplikuju depozite i time razviju kreditnu aktivnost bile su potencijalan izvor neravnotežnih kretanja.Iz tog razloga, kreditna aktivnost banaka stavljena je pod kontrolu monetarno-kreditnog regulisanja cetralnih banaka država.

1. KREDITI i RIZICI – osnovni pojmovi

Banke su osnovni izvor kredita (zajmovni kapital) za milione pojedinaca i domaćinstava, kao i za mnoge sektore države (školstvo, gradovi, oblasti, itd.). Kada su u pitanju male firme, počev od bakalnica do prodavnica automobila, banke su često glavni izvor kredita za nabavku robe ili dopremanje novih vozila. Firme i klijenti koji plaćaju kupljenu robu i usluge, vrlo često koriste bankarske čekove, kreditne ili debitne kartice, ili elektronske račune na koje imaju pristup preko vebsajta banke. A kada im je potrebna bilo kakva finansijska informacija ili savet, banka je ta institucija kojoj se obraćaju za pomoć.

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]